...

Epizoda: Mina je u kupusu... Peta epizoda igrane porodične serije Mina prelazi nivoe bavi se učenjem. Kosta mora da popravi ocenu iz srpskog, ali protraćio je vreme za učenje i dan kada treba da odgovara opasno se približio. Mami nije jasno kako je Kosta mogao da dođe u toliku nepriliku. Otac na internetu istražuje metode učenja za one sa smanjenom pažnjom i otkriva tehniku Pomodoro. Uzima Kostu pod svoje – treba da posvećeno uči u intervalima od 25 minuta, sa petominutnim pauzama između, a on će ga nadgledati. Za to vreme Mina ima ozbiljan problem sa Gavrilom, nastavnikom istorije kojeg se plaši. Učila je, ima potrebno znanje, ali kada treba da odgovara, blokira se od straha. Tara i Joca pokušavaju da joj pomognu. Kakve će sve tehnike naši junaci koristiti da lakše nauče gradivo, zaista ga razumeju i praktično koriste? Ovo su samo nedoumice za početak, a kada pogledate epizodu do kraja, otkrićete da Viktor može da bude i vaš asistent u razmišljanju – skenirajte QR kod, poslušajte ga i razmislite o temi epizode. Mina – Tamara Nalbandian Mama Vesna – Milena Pavlović Tata Zoran – Igor Pavlović Brat Kosta – Pavle Orlić Viktor – Aleksandar Jovanović Meda Izvršni producent Redakcije školskog programa: Biljana Ivanić Producent: Dragana Bogdanović Urednik serije: Marija Tošić Dramaturg: Kristina Đuković Stručni saradnik: Gordana Mijalković Stojiljković, dečji psiholog Scenario: Nedeljko Kovačić Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Scenograf: Igor Bojović Kompozitor: Milan Sv. Đurđević Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Grafički dizajn i animacija: Bojan Krivokapić, Miloš Lemajić, Jovan Pavlović Direktor fotografije: Sima Dimitrić Montažer: Ivan Vasić Reditelj: Marko Jeftić.

Povodom najvećeg praznika u hrišćanskoj godini Redakcija Opšteobrazovnog programa snimila je u manastiru Kovilju i njegovoj neposrednoj okolini vaskršnju emisiju. Emisija ima zadatak da gledaocima pruži edukaciju o velikom prazniku, događajima u vezi sa njim i samom praznovanju Vaskrsa.... Kroz emisiju gledaoce će na svojevrsan način voditi starešina manastira Kovilj, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Vladika Jegarski Porfirije. Gledaoci će kroz emisiju saznati zašto Vaskrs smatramo najvećim hrišćanskim praznikom, koji su događaji obeležili poslednju nedelju Hristovog zemaljskog života - Veliku nedelju. Takođe, saznaćemo više o Velikom petku, Velikoj suboti - danu između Hristovog stradanja i Vaskrsenja i o samom najradosnijem danu koji svedoči pobedu života nad smrću, svetla nad tamom - Vaskrsu. Vaskršnja emisija pružiće gledaocima i duhovnu pouku o najvećim hrišćanskim i, možemo reći, univerzalnim ljudskim vrednostima, ljubavi među ljudima, ljubavi za sve što je stvorio Gospod, o milosrđu i svakako, praštanju. Vladika Jegarski Porfirije govoriće i o suštini posta, njegovom značenju i značaju. Emisija će pružiti pouku i o načinu samog praznovanja Vaskrsa, o liturgiji, praznovanju u zajednici sa crkvom i o lepim običajima koji upotpunjuju praznovanje. Među njima je svakako najstariji i najrasprostranjeniji običaj farbanja jaja, koji sobom nosi i lepu simboliku o neprekidnom, večitom životu. Prazničnom duhu emisije Hristos voskrese radost donese, doprineće i stihovi naših poznatih pesnika posvećeni Vaskrsu, među kojima su i stihovi J. J. Zmaja. Stihove govori glumica Maja Ladolež. Naša predstavnica na Dečijoj pesmi Evrvizije, koja je održana na Kipru, Maja Mazić, otpevaće u emisiji i nekoliko duhovnih pesama. Sve to snimano je u jedinstvenom ambijentu manastira Kovilj na levoj obali Dunava. Poseban duhovni i umetnički doživljaj gledaocima će pružiti živopis manastirske kapele, koji sadrži retko viđenu kompoziciju Hristovog stradanja i Vaskrsenja. Autor emisije je urednik Milica Bajić Đogo, snimatelj Petar Vujanić.

3. maj Dan Sunca... U ekološkom kalendaru 3. maj je Međunarodni dan Sunca. Obeležava se sa ciljem boljeg razumevanja interakcije Zemlje i Sunca kao izvora života na našoj planeti. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović.

Sajam vina u Diseldorfu, najveći takve vrste u svetu, okupio je oko 5 400 izlagača iz više od 60 zemalja.... Organizovano je 300 radionica, tematskih skupova i specifičnih prezentacija. Sajam je obišlo oko 50 hiljada posetilaca iz 140 zemalja. U takvom okruženju našlo se i 13 naših vinarija i destilerija. Bila je to prilika da svetskim ekspertima u toj oblasti pokažemo naše proizvode i najavimo nova vina i rakije. Došli su već poznati stari kupci i vinoljupci ali smo i sa vodećim svetskim trgovcima i distributerima započeli nove poslove. Naša vina su već prepoznatljiva u svetskim okvirima. I na prestižnom konkursu Mundus Vajn, koji je održan u ovom nemačkom gradu, naš „Muskat žuti”, vino „Bjanka” osvojila je veliku zlatnu medalju. To je posebno priznanje i Srbiji ali i enolozima i tehnolozima slankamenačke vinarije „Šapat”. I naša autohtonost je došla do izražaja kroz „prokupac” i „tamjaniku” iz vinograda u Toplici. Sajam u Diseldorfu bila je prilika i da se sretnemo i probamo vina naših prijatelja iz vinarija u Severnoj Makedoniji i Hercegovini. Naravno obišli smo i štandove čuvenih vinara Toskane, Bordoa, doline Rone, španske Riohe, Argentine, Australije i nezaobilazne nemačke rizlinge. Po povratku iz Nemačke posetili smo i vinara i muzičara Ivicu Stojanovića u njegovoj vinskoj priči na brežuljcima u Slankamenu. Želeli smo da degustiramo jedinstvene kupaže ali i zaboravljeni „Krokan”. Urednik: Dušan Veličković.

Gost ubilarne dvestote epizode serijala PG Mreža Da nam nije - autobiografija o mom narodu je Tibor Apro, mladi stručnjak iz Bačke Topole, jedini graditelj orgulja u Srbiji.... Za ovaj posao školovao se na Muzičkoj Akademiiji u Budimpešti. Posle 14 godina provedenih u Mađarskoj vratio se kući i otvorio radionicu za popravku i restauraciju najvećeg i najkomplikovanijeg muzičkog instrumenta u koji se zaljubio još kao dečak. Bačka Topola nekada je bila grad zanatlija. Četrdesetih godina 20. veka u gradu su postojale čak 32 kovačke radionice. Jedna od njih, kovačko – kolarska radionica mađarske porodice Egri danas je muzej u kome se nalazi zbirka kovačkog i kolarskog alata. Autor emisije je Biljana Đogić.

Polučasovna emisija u kojoj se govori o izrecivom i neizrecivom, o jeziku duhovne ljubavi i o pravoslavljenju svakodnevnog jezika.... U emisiji učestvoju episkop braničevski Ignjatije, jeromonah David Perović, pravoslavna pesnikinja Janja Todorović, gl. i odg. urednik lista Pravoslavlje prof. dr Radomir Rakić i glumac Nebojša Dugalić. Urednik i scenarista: Jelena Radovanov-Živanović Reditelj: Zoran Cvetković.

Letopis Matice srpske je književni časopis koji u Evropi najduže, a bez većih prekida izlazi još od 1824. godine.... Deluje neobično i čudesno podatak da je takvu tekovinu stvorila upravo srpska kultura, tako često izložena prekidima razvojnih kontinuiteta. Pokrenut u Novom Sadu pod nazivom Serbska letopis, a štampan u Budimu, ovaj časopis je, po zamisli njegovog pokretača Georgija Magaraševića, postao centralno mesto na kojem su izlagani rezultati srpskog književnog i naučnog stvaralaštva. Uz to, Letopis se sistematski bavi saznanjima koja u središte pažnje stavljaju jezik, književnost, istoriju, religiju, folklor i kulturu ne samo srpskog naroda nego i celog slovenskog sveta, kao i vodećih evropskih i svetskih kulturnih fenomena. U sklopu obeležavanja 200-godišnjice Letopisa Matice srpske, prof. dr Dragan Stojmenović (Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu) snimio je dokumentarni film Šest lica traže Letopis”. Film je koncipiran tako da o istorijatu Letopisa i svojim bogatim uredničkim iskustvima govore glavni urednici časopisa: prof. emeritus Slavko Gordić (glavni urednik, 1992-2004), Ivan Negrišorac (glavni urednik, 2005-2012), prof. dr Slobodan Vladušić (glavni urednik, 2013-2016), prof. dr Đorđe Despić (glavni urednik, 2017-2020), Đorđo Sladoje (glavni urednik, 2021-2023) i Selimir Radulović, aktuelni glavni urednik. Film je premijerno prikazan u Matici srpskoj 21. februara 2024. godine.

Skupljači perja“ je jugoslovenski film režisera Aleksandra Saše Petrovića snimljen 1967. godine.... Radnja filma bazira se na životu Roma u jednom selu na severu Vojvodine, ali film se bavi daleko složenijim temama poput ljubavi, međuetničkim i socijalnim odnosima. Film Skupljači perja smatra se za jedan od najznačajnijih filmova crnog talasa i jugoslovenske kinematografije uopšte. Beli Bora, skupljač perja, oženjen ženom starijom od njega, što nije redak običaj kod Cigana, često je odsutan od svoje trošne kuće pune bučne dece i neprekidne svađe. Na putu kojim ga vodi njegov posao, sreće lepu Cigančicu Tisu, divlju lutalicu koja izbegava svoj dom i svog grubog i agresivnog očuha Mirtu. Bora i Mirta su rivali kako u poslu tako i kod Tise. Podelili su sela gde kupuju guščije perje i vode računa da poštuju dogovor. Obojica drže do Tise i Mirta rešava svoj problem što ženi Tisu za dvanaestogodišnjeg dečaka, nadajući se da će je tako zadržati za sebe. Tisa isteruje dečaka iz kuće. Bora, posle mnogih teškoća uspeva da pridobije Tisu... Uloge tumače: Bekim Fehmiu, Olivera Vučo, Velimir Bata Živojinović, Gordana Jovanović, Mija Aleksić, Rahela Ferari, Severin Bijelić Režija: Aleksandar Petrović.